Džamije

U nizu objekata islamske arhitekture u Novom Pazaru, koji su nastali u širokom vremenskom rasponu od polovine XV veka, pa sve do 1912. godine, kada je ovo područje bilo pod direktnim uticajem islamske kulture, svojom brojnošću se posebno izdvajaju džamije.

Sedamnaest postojećih džamija predstavljaju samo deo izgrađenih objekata ove vrste u navedenom periodu, čiji broj usled nedostatka istorijskih izvora nije moguće sasvim tačio utvrditi. Od postojećih džamija moguće je utvrditi kontinuitet postojanja od XVI veka za čak njih dvanaest, jedna se pominje u XVII, dve priiadaju periodu XIX veka, a dve su izgrađepe početkom XX veka, 1911. godine. Međutim, arhitektura ovih zdanja ukazuje na njihovo trajanje, ali i na menjanje kroz burnu i ratovima bremenitu prošlost Novog Pazara. Većina postojećih džamija je u obnovama dobijala delimično drugačiji izgled, najmanje dve su obnovljene iz temelja nove, zadržavajući pri tom ime prvobitnog zadužbina-ra, vakifa, a retke su one koje su zadržale neizmenjen svoj prvo-bitni izgled, kao što je slučaj sa Altun-alem džamijom.
Proces promsne izgleda i arhitekture iostojećih džamija traje, na žalost, i u novije vreme kroz različite nestručne obnove u kojima se zaobilazi služba zaštite. Zbog lošeg stanja porušene su tri stare bogomolje sa četvorovodnim krovom i pa njihovom mestu izgrađene nove, od kojih je samo kod jedne donekle ispoštovana autentična arhitektura (Iskender čelebi), dok su dve podignute kao stilski potpuno nedefinisana kupolna zdanja (Tabak Ishak i Palanka džamija).
Upravo zato sagledavajući džamije u Novom Pazaru kroz istorijat i arhitektonske karakteristike i osobenosti ukazujemo na njihove svekolike vrednosti. Poseban akcenat i primat je dat Altun-alem džamiji. Zabeležene su i tako otrgnute od zaborava i sve porušene džamije.

Detaljan opis možete vidjeti za svaku džamiju koja je navedena u tekstu ispod.